|
 Ovaj film je pokušaj da se napravi dobra i istinita priča o svemu onome što se u Vukovaru (Hrvatska) dešavalo u proleće, leto i jesen 1991. godine. I nešto pre toga. I nešto malo posle te tragične 1991. godine. I o onome što su istorijske, društvene i emotivne posledice svega nakon godina bola, patnji i razaranja.
Smatramo da je istorijska distanca od petnaestak godina dovoljno velika da se može napraviti značajan istraživački dokumentarac vezan za najbolniju tačku ovog regiona.
Naročito je važno i značajno to što je ovo prva srpsko-hrvatska koprodukcija o jednoj bolnoj temi čije rane nisu zarasle ni posle gotovo petnaest godina.
Novinari istraživači s jedne i druge obale velike reke Dunav usred Evrope, kojom su pre više od decenije plivali leševi, pokušali su da odgonetnu zagonetku o pravim uzrocima velike balkanske tragedije.
Ovo nije film koji prave hladni posmatrači ili slobodni novinari. Ne prave ga ni novinarski psi rata koji su danas na Balkanu, sutra na Bliskom Istoku, prekosutra u Bagdadu.... Neki od nas su bili usred Apokalipse u Vukovaru dok je grad razaran. Neki od nas su su bežali da ih Miloševićev režim kao regularne vojnike JNA ne mobiliše za sulude operacije razaranja Vukovara. Neki su kao nezavisni i snalažljivi ljudi i novinari uspevali da budu čas sa srpske, čas sa hrvatske linije fronta.
Sada smo ponovo na istom zadatku, da uz pomoć preživelih ljudi i dostupne arhive pokušamo da sklopimo kockice nemogućeg mozaika. Napravili smo insajdersku priču o onome šta se zapravo dešavalo u Vukovaru. Prvi neostrašćeni i prvi nepropagandni film, ni srpski ni hrvatski. Najmanje u službi dnevne politike, najviše u službi istine. Svi smo zainteresovani za priču o Vukovaru jer je ona deo naših života.
Pokušali smo da shvatimo zbog čega je je baš Vukovar, bogati slavonski gradić koji je slovio za Jugoslaviju u malom, Titov ogledni grad bratstva i jedinstva, doživeo potpunu apokalipsu, koju je moguće porediti sa žrtvom i opsadom Staljingrada, a po dimenziji razaranja sa prizorima koji su obišli svet i sa onim što se dešavalo u Hirošimi i Nagasakiju.
Zašto je grad koji nije imao nikakvog strateškog interesa u rasporedu vojnih i policijskih snaga u sukobu Jugoslovenske narodne armije i Hrvatske vojske tako planirano i sistematski razaran dok su se srpski (Milošević) i hrvatski vodja (Tudjman) šetali po Titovom imanju (Karadjordjevo) i dogovarali novu podelu Jugoslavije.
Film o Vukovaru tematski će biti podjeljen u tri međusobno povezane celine:
• neposredno pred početak rata, proleće i leto 1991;
• opsada i odbrana Vukovara;
• (film u filmu):
• pad Vukovara 18. XI. 1991,
• masakr na Ovčari (preko 200 ubijenih civila) i sudski proces za ovaj zločin pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu.
Istraživanje je obuhvatilo razgovore s osobama koje su krojile sudbinu ljudi toga vremena s obe strane fronta, kao i razgovore s više osoba (civila) koje su svedoci ratnih vukovarskih zbivanja, a koje nisu bile posebno eksponirane u to vreme, no čija svedočenja mogu biti zanimljiva zbog opisa pojedinih situacija i događaja.
Nadalje, istraživanje je obuhvatilo pregled arhive najvažnijih hrvatskih medija iz tog vremena: Vjesnikovu novinsku dokumentaciju (najbolju u Hrvatskoj), arhivu HTV-a, arhive lokalnih televizija koje su delovale u to vreme ili neposredno nakon razdoblja koje obuhvata film (TV Dunav, TV Baranja, Slavonska televizija, Vinkovačka televizija, TV Bačka Palanka), i nekoliko privatnih arhiva, amaterske video snimke izvadjene iz vukovarskih tavana za potrebe našeg filma.
Sličan istraživački posao obavljen je u Srbiji gde je još uvek gomila materijala i arhivske građe pod embargom zbog haških optužnica koje duboko zadiru u priču ovog filma.
Arhivski snimci korišteni u filmu pribavljeni su sa više izvora: Zastava film, Filmske novosti, Hrvatska radio televizija, Radio televizije Srbije, AP, ITN, Rojters i privatni snimci.
Lista sagovornika u ovom filmu takođe je dugačka a obuhvata i imena kao što su Marin Vidić Bili, Tomislav Merčep, dr. Vesna Bosanac, Ferdinad Jukić (Merečpovo djelovanje u Vukovaru), Željka Jurić (djevojčica u plavom kaputu iz BBC-ijevih snimaka dan nakon pada Vukovara), Branko Borković, mladi jastreb, Martin Špegelj, Ivan Vekić, ministar unutarnjih poslova u Vladi nacionalnog jedinstva, Aleksandar Vasiljević, general u penziji, Zoran Stanković, patolog i sadašnji ministar odbrane SCG, Jovan Dulović i Dejan Anastasijević, novinari Vremena, dobrovoljci s vukovarskog ratišta, porodice žrtava sa Ovčare i još mnogi drugi.
Rediteljski postupak
Ovo nije prosta televizijska reportaža o Vukovaru danas i pre 15 godina. Ovo je film u kome su akteri zločina ponovo na mestu gde se tragedija dešavala, nekad u istom kadru. Kamera je saučesnik u ovom istraživanju, često radoznala, drska, nemirna, skoro obavezno u službi rekonstrukcije dogadjaja, a prljava je barem toliko koliko je vukovarski rat bio prljav.
Arhivski materijal služi kao povod, ilustracija priče, ali je češče grubo sredstvo kojim reditelj svesno manipuliše, traži preživele aktere i svedoke s arhivskih snimaka ili raskrinkava ulogu medija u prikazu nečije lične tragedije.
Montaža je fascinantno i neumoljivo sredstvo kojom se postiže maksimalni emocionalni efekat. Stilski postupak je direktan i neumoljiv rez, poslednji rez što je i naslov našeg filma.
Ekipa
Drago Hedl (Osijek, Hrvatska)
Autor, scenarista i vođa srpsko-hrvatskog novinarskog tima
Janko Baljak (Beograd, Srbija)
Reditelj i saradnik na scenariju
Marija Molnar
Novinarka istraživač (Vukovar, Hrvatska)
Dragana Korpoš
Novinarka istraživač (Vukovar, Hrvatska)
Jasna Janković
Novinarka istraživač (Beograd, Srbija)
Klara Kranjc
Novinarka istraživač (Beograd, Srbija)
Jovan Milinov
Direktor fotografije (Novi Sad, Srbija)
Aleksandra Milovanović
Montažer (Beograd, Srbija)
Ana Gruden/Neda Rulić
Organizatori (Beograd, Srbija)
Vanja Kranjac
Izvršni producent (Beograd, Srbija)
Veran Matić
Producent (Beograd, Srbija)
| 
Kategorija: 
